Bilal ibni Rebbah prvi muezin u islamu


Bilal je bio kurejšiski rob, koga je oslobodio Ebu Bekr r.a. bio je bogobojazan i stidljiv. Generacije i generacije čule su o Bilalu, upamtile njegovo ime i njegovu ličnost. Tako poznat svim muslimanima širom svijeta, Bilal je prije islama bio samo poslušni rob. Islam mu je dao glas i ugled, kakav ne stekoše ni mnoge historijske ličnosti.

Bio je pravi mumin, čvrsto je prigrlio islam i sve njegove propise, te kao takav postade muezzin Muhammeda a.s. Kako je Bilal ibni Rebbah postao slavan? 

Jednoga dana prenose se glas Mekkom da je jedan rob iz Abesinije, koji je služio kod Umejeta - vođe Kurejša, prešao na islam. Staviše ga Kurejšije zbot toga na velike muke, pokušavajući da ga vrate staroj vjeri. Izvodili su ga usred velike žege na užareni pijesak, potpuno golog, donosili vrelo kamenje, pržili mu grudi i čitavo tijelo. Bilal je bio hrabar. Sve je izdržao, sve je muke nadživio. Iznad svih muka koje je podnosio, uzdizale su se pobjedonosne riječi: "Ehadun, ehad!" (Allah je jedan, Allah je jedan) .

I tako jednog ramazanskog dana, dok je Bilal uporno, postojeći, podnosio sve te muke, dođe Ebu Bekr r.a. kod Umejete, vođe mušrika i reče: "O Umeje, dosta je svega, prekini više s tim azabom, Bilal je naš. Zar ćete ubiti čovjeka koji kaže "Allah je jedan". Evo ti, Umeje, više nego što tražiš za njega, pusti ga na slobodće imati veću korist od ponuđenog novca, nego od Bialove smrti. Tako prodade Bilala Ebu Bekru koji ga odmah oslobodi. Od tog momenta Bilal se uvrsti u slobodne, a Umeje tom prilikom reće: "Da si dao i jednu oku, dobio bia ga." A Ebu Bekr mu odgovori: "Tako mi Boga, da si mi tražio i sto oka, dao bih ti za Bilala."

Poslije Hidžre u Medinu Muhammed a.s. obavijesti muslimane da za svaki namaz trebaju učiti ezan pet puta dnevno. Sjetiše se tada Bilala, koji se sponosom prihvati te dužnosti.

Tako se začu prodoran glas koji ispuni okolinu svojom toplinom "Allahu ekber, Allahu ekber." Ubrzo posle toga, dođe do bitke na Bedru između muslimana i Kurejšija. Poslanik a.s. naredi da parola ove bitke bude "Ehadun ehad!" (Allah je jedan, Allaha je jedan) iste riječi koje je Bilal bezbroj puta uzvikivao na svojim mučilištima. Među glavnim vođama mušrika bio je i Umeje ibni Halef, prijašnji gospodara i mučitelj Bilalov. Tada je došao i trenutak kada je Allah omogućio Bilalu da vrati Umejetu za sve pretrpljene patnje.

Živio je tako Bilal islamskim životom, učestovao u svim značajnim događajima, pozivao u namaz, zahvaljujući Allahu dž.š. što ga je odredio za taj posao. Zbog svega toga Bilal je svakim danom bivao bliži muslimanima i Muhammed a.s. ga prozva džennetlijom.

Prolazilo je vrijeme i muslimani oslobodiše Mekku od mušrika. Muhammed a.s. je na čelu muslimana ušao u sveto mjesto i krenuo prema Kjabi, koja je godinama bila pretrpana raznim kipovima. Zatim je rekao Bilalu da prouči ezan. I zauči Bilal. O, bože te topline u njegovom glasu. Zaustavi se život u Mekki, stadoše hiljade muslimana, skrušeni, pobožni, diveči se tome. Srca mušrika su prezreno kucala, puna mržnje i pakosti. A trinaest najodabranijih Kurejšija sjedilo je u hladu Kjabe i sve ovo posmatralo, slušajuči Bilala kako poziva na namaz. Među njima su bili i Ebu Sufjan koji je brzo poslije toga primio islam, kao i Itab ibni Esad i Haris ibni Hišam, koji pređoše na islam malo kasnije. Vidjevši kako se Poslanik vraća sa namaza, zaželješe svim bićem da mu priđu, što i učiniše, govoreći: "Svedočimo da si Božiji poslanik i da nema drugog boga osim Allaha." Istog momenta su prišli Bilalu i srdaćno ga prigrlili kao svoga brata.

Tako je živio Bilal uz Muhammeda a.s., bio muezzinn - pozivao na namaz, čvrsto vjerujući u ideale islama - vjere koja ga iz tmine izvela na svjetlo, iz ropstva u slobodu. Uvijek se u svim svojim poslovima oslanjao na Svevišnjeg Allaha.

Kada preseli Muhammed a.s. i postade Ebu Bekr halifa, Bilal mu reče:"Halifa, čuo sam od Božijeg Poslanika a.s. kako kaže:"Najcjenjenije djelo mumina je borba na Božijem putu ...""

I tako Bilal, kažu neki historičari, ode u Šam. dok drugi tvrde da je ostao uz Ebu Bekra da bude muezzin u Medini. No sigurno znamo da se Bilal čitavog života borio za islam. Kako je zabilježeno, posljedni ezan je proučio u Šamu, kada je Emirul-muminin, Omer ibni Hattab, posjetio Damask. Molili su tada muslimani Halifu da im Bilal bude muezzin. Pozvao ga je ibni Hattab r.a i reče:"Vrijeme je ezanu Bilale - uči!"

Ustade Bilal, skrušena srca, i divnim glasom zauči: "Allahu ekber, Allahu ekber..." Zaplakaše ashabi, podsjeti ih Bilal na vrijeme ezana uz Muhammeda a.s. Svi su plakali. I halifa Omer je plakao.

>>Sabah namaz

Make a Free Website with Yola.